Biljnemembrane.pptVIP

Izvod ? Osnovna struktura biljnih membrana koja je i danas op{te priznata je ona koju su predlo`ili Singer i Nicholson, a to je struktura po “fluidno-mozai~nom” modelu ?“Fluidno mozai~ni” model predo~ava da osnovnu strukturu membrane ~ini lipidni dvosloj u kojem proteini mogu biti ugradjeni, uronjeni ili pridodati na spolja{nju povr{inu membrane ? Tehnike dubokog zamrzavanja u elektronskoj mikroskopiji, (freeze-fracture i freeze-etching) su otkrile da membrane pokazuju “prostornost” u odnosu na njihove proteine {to navodi da se isto pitanje mo`e postaviti i u odnosu na distribuciju lipida u membranama. ? Kada su ove tehnike primenjene i na biljnim membranama, ustanovljen je, kao i kod drugih organizama, bo~ni raspored lipida (slika 14-3). Pretpostavlja se da ovaj bo~ni raspored ima zna~aj u strukturnom pogledu. ? Membranski proteini nisu va`ni samo kao strukturni elementi. Mnogi od njih imaju razli~ite biohemijske funkcije kao enzimi, transportni proteini ili receptori. U membrani su asimetri~no raspore|eni. ? Mnoga svojstva membrana u svim eukariotskim organizmima su zajedni~ka. Prvo, one predstavljaju propustljive barijere za mnoge molekule ~ime omogu}uju da se u }elijama i njihovim organelama kao jedinstvenom okru`enju odvijaju metaboli~ki i drugi procesi.?Drugo, membrane su mesto za enzime i druge aktivne unutra{nje proteine. Tre}e, membrane u~estvuju u procesu skladi{tenja molekula kao i u sekreciji ? Mnogobrojni uticaji spolja{ne sredine menjaju sastav i/ili metabolizam lipida u biljkama. Tu se ubrajaju svetlost, temperatura, polutanti iz atmosfere, soli iz zemlji{ta i ksenobiotici, kao npr. pesticidi. ? Svetlost stimuli{e kako proces fotosinteze, a kroz to i produkciju ATP i NADH, tako i sintezu masnih kiselina i lipida. Acetil-CoA-karboksilaza se aktivira, najverovatnije zbog promena u stromama (tabela 14-2). Merenje sinteze masnih kiselina uz pomo} radioaktivnih prekursora je pokazalo da je nastajanje lipida u li{}u oko 20 puta br`e na svetlosti nego u