Critique of ideology and skepticism.docVIP

THEORIA 1 BIBLID 0351–2274 : (2012) : 55 : p. 71–84 DOI: 10.2298/THEO1201071R Originalni nau?ni rad Original Scienti?c Paper Branko Rom?evi? KRITIKA IDEOLOGIJE I SKEPTICIZAM APSTRAKT: U ovom tekstu postavlja se pitanje mogu?nosti kritike ideologije. Budu?i da je omniprezentnost ideologije ono ?to diskursi o njoj, po pravilu, tvrde ili podrazumevaju, postaje upitno koliko je izvodljivo da i njena kritika ne bude ideologizovana. Ispituju?i nekoliko predologa o ure?ivanju odnosa ideologije i njene kritike (Marks, Altiser, ?i?ek, Pol de Man), dolazimo do Levinasovog para skepticizam / odbacivanje skepticizma, koji se ispituje kao model odr?ivosti kritike ideologije. KLJU?NE RE?I: ideologija, kritika ideologije, diskurs, skepticizam. Tema ideologije redovno me dovodi u avgustinovsku (ne)srazmeru: nepitan znam, pitan – ne. Zateknem li se u razmeni ?ijim tokom promi?e “ideologija”, snalazim se i emitujem responzivne znakove, odagnavaju?i misli o znanju i neznanju. Ali, kad god poku?am da je zahvatim kao samostalnu “stvar”, vidim da mojim aktima ne?to izmi?e i da se ona konstitui?e s nedostatkom, ?ine?i moje razumevanje nedore?enim ili, prijatnije iskazano, otvorenim. Moja je prva pret- postavka da je to finalni udarac same ideologije, koja, da bi je bilo, mora da se dovr?i u samopovla?enju, povla?e?i i bri?u?i pri tom raznorazne tragove svog rada i ostavljaju?i svest koju je oblikovala s neugodnim prazninama, sa nesnala?enjem i te?ko?ama, te ose?anjem frustracije kao simptomom koji izbija pri svakom njenom pomenu. Pod njenim naletom svest kao da postaje patnamovski mozak u posudi, koji mo?e sve ?to i standardni mozak, sem da reflektuje sopstveni jad. Stoga susret s ideologijom, po svemu sude?i, nalikuje susretu s ljudima u crnom iz istoimenog filma – zaborav ga najbolje ?uva. Takve slutnje zadobijaju teorijsku stasalost kroz rad Luja Altisera. Za razliku od klasi?nog